Манастир Соко

РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ

МАНАСТИР
СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ

 

Импресивни и монументални комплекс манастира Соко, посвећен Светом владици Николају Српском, налази се на Соколској планини, 4 километра од села Грачаница крај Дрине, недалеко од Љубовије. Мала зараван, на којој се налази манастирски комплекс, припада трима општинама: Осечина, Љубовија и Крупањ.

Под стеновитом литицом, која се неколико стотина метара уздиже стрмо у висину, као у грчким Метеорима, непосредно из манастирске порте, на малом каменом гребену на коме се данас налазе манастирски објекти, вековима је било српско стратиште, јер се на врху литице налазио злогласни турски град-тврђава, са чијих бедема је незнано колико Срба бачено у бездан.

(Соко град је једина тврђава коју Срби војно нису освојили од Турака у 19. веку, а ни пре тога. Дипломатским путем, 1867. године, за време владавине кнеза Михаила Обреновића, заједно са Београдом, Шапцом, Кладовом, Смедеревом и Ужицем, Соко град је предат на управу Србији, што је записано и на споменику кнезу Михаилу у Београду. По исељавању око четирихиљаде Турака из Сокола, тврђава је од стране Срба минирана из страха да се, политичким обртима, Турци не би поново у њу вратили, јер је војно-стратешки била неосвојива...)

Манастир Соко је задужбина Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Господина Лаврентија, који је на једном од безбројних места српског страдања, вођен Божјом Промисли још од раног детињства, на том месту 1992. године започео градњу манастира (првобитна намера  Владике била је да се подигне мала капела српским мученицима пострадалим за време турског ропства). Али, вољом Господа, данас је ту велелепни и монументални манастирски комплекс, који је посвећен српском Златоусту, Светом владици Николају Велимировићу, подигнутог љубављу и трудом српског народа са обе стране Дрине. Градња манастира још није завршена, без обзира на импресивни обим до сада урађених послова...

Данас, манастирски комплекс сачињавају две цркве и три конака: прва црква, архитектонски блиска кабларском Благовештењу и лимској Куманици, посвећена је Светом Николају Српском, а друга је посвећена Светом Патријарху српском Павлу (као прва у Србији посвећена блаженопочившем Патријарху) и архитектонски је урађена као реплика цркве Св. Јован Канео са Охридског језера, у којој је Свети Владика Николај провео неколико својих изузетно плодних епископских и стваралачких година. Поред цркава, манастирски комплекс сачињавају два велика и два мала конака: велики дом Владике Николаја (са 32 собе и око 200 лежајева) и дом Патријарха Павла (за сада са око 50 лежајева), у коме се налазе смештајни капацитети за госте и посетиоце и у коме се приводе крају радови на уређењу сала за прославе, пројекције, семинаре и предавања, фитнес сала и, као посебна особеност, музеј Владике Николаја, велика библиотека, интернет сала и музејска поставка `Ризница српске духовности`.

Од два мања, у Старом конаку су монашке келије у доњем нивоу, као и велика сала на горњем, у којој се одржавају сусрети, предавања, симпозијуми, свечаности, а наспрам њега је најраније подигнути мали конак, у коме се, до коначног уређења дома Патријарха Павла, налази музеј Владике Николаја и неколико соба на спрату за госте...

Поред ових садржаја, на врху литице са остацима средњовековног утврђења налази се позлаћени Крст, висок 13,5 метара, подигнут на остацима злогласне турске тврђаве као подсећање на НАТО агресију над српским народом, који је на дан 24. марта 2000. године, на прву годишњицу отпочињања агресије, у име покајања немачког народа српском народу, поклонио Немац из Гифхорна, господин Хорст Вробел. Путем од манастирске порте до Крста могуће је извести и мало поклоничко путовање: десет капелица, свака посвећена једној од  Десет Божјих заповести, распоређено је успоном до Крста у дужини од 1600 метара. Путник-намерник  може испред сваке да застане, одмори се, поклони се светињи и настави даље...

Поред Старог конака је језеро, у коме се прикупљају бројни потоци који се са литица сурвавају око порте. Испод језера је  саграђена мини-хидроцентрала  за потребе манастира и околине. Етно-парк уређен је у оквиру манастирске порте са воденицама из околине, са надгробним обележјима из Азбуковице који датирају неколико векова у прошлост, рекреативни садржаји (игралишта за мали фудбал, кошарку, тенис, базен...) за госте који бораве више дана у манастиру, као и мноштво других садржаја духовне и едукативне намене (посета оближњим манастирима Св. Тројица, Рожањ и Рујевац, археолошким и етно локалитетима у околини, реци Дрини...) са богатом туристичком понудом чине од манастира Соко и његове непосредне околине, поред превасходне духовне намене, и веома атрактиван и неуобичајен туристички драгуљ западне Србије: у полупречнику од педесет километара од манастира Соко на северу се налазе Лозница, Гучево и Цер са својом славном историјом и традицијом, а јужно су Бајина Башта, Перућац и Тара, као заштићени паркови природе. На истоку је Ваљево са богатом историјском, туристичком и културном понудом, а на западу речни бисер Дрина и плодна Семберија... У самом манастиру се током године одржавају бројни културни, стручни и научни садржаји, а сваког лета манастир је неколико недеља место сусрета и дружења српске деце из расејања и матице кроз традиционалну манифестацију `Моба`.

Стављањем у функцију додатних садржаја у оквиру манастирске понуде (завршетак библиотеке, интернет сале, Музеја владике Николаја и музејске поставке `Ризница српске духовности`) заокружила би се туристичко-едукативна понуда коју манастир Соко жели да пружи верном народу, туристима, бројним гостима и многим посетиоцима који током године посећују ову велику светињу и славни историјски крај западне Србије. Друштво пријатеља манастира Соко поставило је себи као један од приоритета да се овај пројекат реализује до краја. По завршетку ових активности, уз планиране активности пролећног (здрава храна, лековито биље, духовно и физичко здравље) и јесењег (обиласци дринских садржаја, етно и духовни едукативни садржаји у околини) фестивала, летњу мобу која у јулу и августу окупља младе на заједничко дружење 2 до 3 недеље из Србије и расејања, као и друге културне садржаје, у зависности од потреба туриста и свих других посетилаца, формираће се туристичко-едукативно-духовна понуда која би у распону од једног, до неколико дана боравка у овом крају, са спавањем у манастиру, задовољила широке потребе посетилаца, било организовае групе, било појединаца.

На путном правцу од Београда, објединила би се туристичка понуда на релацији Београд – Цер – Текериш – Крупањ – манастир Соко (преноћиште) – Мачков камен – манастир Троноша – Тршић – Бања Ковиљача – Београд.

Свака од ових локација нуди додатне мини-излете и садржаје, зависно од планиране дужине боравка.

                                                                                                            Миле Пајић,

потпредседник за културу

        Друштва пријатеља манастира Соко